Poravnanja su u jogi prilično važna. U nekim stilovima im se posvećuje manje pažnje, u nekim više, neki instruktori daju instrukcije samo za osnovna poravnanja, a neki idu mnogo detaljnije i suptilnije.

 

(na slici je B.K.S. Iyengar, za njegov stil su karakteristična vrlo detaljna i precizna poravnanja)

 

Sećam se kad sam prvo put otišla na čas Ajengar joge. Do tad sam znala jednu instrukciju za neki pokret ili položaj, recimo “Podigni ruke gore” u pozdravima suncu ili ratniku jedan. I to je bilo to. Podigni ruke gore. Tačka. Podignem ruke. Poza. A onda sam na tom času, umesto tu jednu instrukciju, za isti pokret i položaj ruku dobila deset različitih instrukcija: “Zarotiraj nadlaktice od spolja ka unutra (eksterna rotacija ramena)” "Okreni triceps napred, biceps nazad”, “Ramena od ušiju”, “Laktovi pravi”, "Oči laktova gledaju jedan ka drugom”, "Dlanovi jedan ka drugom”, "Prsti rašireni”, “Žive ruke”, “Kao da pritiskaš ciglu između šaka”, “Zalepi mišiće za kost”, "Ispravi prste i zglobove na šakama”...

Bila sam… wow, oduvao me čas. Imala sam osećaj kao da sam bila u nekoj maloj prostoriji i odjednom je neko otvorio vrata ogromnog, šarenog sveta ispred mene. Moje telo nikad nije bilo življe. Moja joga nikad nije bila efikasnija. 

 

Pa šta se desilo i zašto su poravnanja tako važna?

 

 

FUNKCIJA I ULOGA PORAVNANJA

 

Prva i jako bitna funkcija poravnanja je ispravno izvođenje asana. E sad, tu je trik. Samo jedan deo poravnanja i instrukcija ima tu bezbedonosnu funkciju. U smislu da nas nauči da pozu radimo ispravno, da se ne bi povredili. Neka poravnanja zaista jesu anatomska i služe nam da bi zaštitili svoje telo od povreda. To bi recimo u gornjem primeru bila instrukcija o rotaciji ramena (zbog skapulohumeralnog ritma i položaja mekih tkiva i kostiju u ramenu potrebno je eksterno zarotirati ramena kada se ruke podižu iznad glave). I u tom smislu se može govoriti o ispravnim poravnanjima.

 

Tu se javlja još jedan problem. A to je individulnost ispravnosti poravnanja. Drugim rečima, ono što bi za mene bilo ispravno i bezbedno, za nekog drugog, ko je različit anatomski, a svi smo različiti, isto poravnanje može biti pogubno i dovesti do povreda. To bi, recimo, u gornjem primeru bila instrukcija “Ramena daleko od ušiju”. U zavisnosti od anatomije tela i trenutnih mogućnosti, kao i samog trenutnog položaja tela ova instrukcija za nekog može biti poželjna, bezbedna, ispravna i korisna, a za nekog drugog kontraindikovana i štetna, ali svakako nije univerzalna instrukcija.

 

 

Druga jako bitna funkcija poravnanja je osvešćivanje tela, dovođenje pažnje u telo, prisutnost u trenutku. Pisali smo da je jedan od glavnih elemenata joge i ono što asanu čini asanom i drugačijom od običnog fizičkog vežbanja zapravo prisutnost u sada, usmerena pažnja, koncentracija i fokus. Kada smo u asani, a bez poravnanja, često je naša pažnja usmerena samo na jednu ili dve grube senzacije. Najčešće je to ono mesto u telu gde u tom trenutku osećamo najveće istezanje ili napor. A pri tom nemamo nikakvu svest šta rade svi ostali delovi tela. Poravnanja u tom slučaju imaju funkciju da nam osveste i druge delove tela i probude ih. Ajengar često govori “da donesemo inteligenciju u telo”, što bi zapravo značilo da donesemo svest i pažnju.

To bi, recimo, u gornjem primeru bila instrukcija “raširi prste na šakama”. Anatomski je potpuno nebitno da li su prsti rašireni ili sastavljeni, nije jedno ispravnije od drugog, ta instrukcija zapravo ima funkciju samo da osvestimo kako nam stoje šake i prsti na šakama, na koje, inače, potpuno zaboravimo.

 

 

I treća, najmanje bitna funkcija, je ona estetska, da poza lepo i “pravilno” izgleda, da se zauzme neki zamišljeni, idealni oblik poze. To bi, recimo, bila instrukcija “pete u liniji” u pozi ratnik dva.

ŠTA JE PROBLEM SA PORAVNANJIMA?

 

U idealnom slučaju instrukcije i poravanja su bazirani na poznavanju anatomije i biomehanike. Ali šta se često desi? Učenje i ponavljanje instrukcija i poravnanja napamet, bez razumevanja. Evo ga i lični primer. Uzmimo opet ovu pozu gore, urdhva hastasanu i izmenimo je malo tako što ćemo spojiti šake. Ta poza se sad zove urdhva namaskarasana.

 

 

Bila sam jednom davno na jednom času joge gde sam dobila instrukciju da laktove u toj pozi treba gurati jedan ka drugom, kao da želim da ih sastavim. I ja sam gurala i gurala, i sve više i više pogoršavala svoju hiperekstenziju lakta. Da zlo bude gore, ja sam tu instrukciju koristila i na časovima jer "tako je rekao učitelj", "tako sam naučila" i "tako treba". Posle više godina otišla sam na neku drugu radionicu gde su me upozorili da imam hiperekstenzije laktova (na moje zaprepašćenje, zar u ovako krutom telu ima nešto što je previše fleksibilno) i objasnili da instrukcija "lakat ka laktu" nije potpuna. I da ima jedno ali. Lakat ka laktu, ALI kao da imaš neku silu ili oprugu između laktova, i pokušavaš da sastaviš laktove, ali ne možeš jer ti ta opruga daje veliki otpor. Funkcija te instrukcije i poravnanja nije da sastaviš laktove u hiperekstenziji, već da aktiviraš i osvestiš mišiće na rukama. Potpuno drugačija stvar. I potpuno drugačiji osećaj u telu. Postoji i druga stvar. Instrukcija "lakat ka laktu" može da se koristi i bez tog "ali", ali (!) samo u nekim slučajevima. Recimo, kada vežbač ima u toj pozi savijene laktove, kao dodatak instrukciji "ispravi laktove" može biti instrukcija lakat ka laktu. U tom slučaju funkcija instrukcije je da vežbač ispravi laktove. Dakle, sama instrukcija nije pogrešna ni loša, ali nije dobro naučena, shvaćena i prenešena dalje. I to se dešava hiljadama instruktora širom sveta. Odu na neki kurs/radionicu/čas, “nauče” neko poravnanje i onda ga prenose dalje kao takvo, bez razmišljanja, kao neku univerzalnu istinu zapisanu u kamen, jer je neki učitelj nekad nekome rekao da tako treba. 

 

A činjenica je da poravnanja i instrukcije mogu varirati od osobe do osobe, pa i od situacije do situacije. Mi po nekad na času jednu istu asanu radimo sa različitim poravnanjima u različitim situacijama, u zavisnosti od teme časa i toga šta želimo da postignemo u trenutku. I zbog toga je bitno za instruktore da razumeju, preispitaju, eksperimentišu sa poravnanjima, a za polaznike da budu pažljivi i slušaju svoje telo i poštuju svoje granice.

 

Poravnanja mogu varirati i od škole do škole joge. Neke škole će insistirati da se radi na jedan način. Druge škole će isti joga položaj raditi na drugi način. Recimo, poza trikonasana ima bitne razlike u aštanga i Ajengar sistemu. I ono šta je "ispravno" će onda zavisiti u kom sistemu vežbate i na koji način vaš instruktor radi pozu. A kako se to šta je ispravno menjalo lepo se može videti iz videa u kom Ajengar objašnjava baš trikonasanu. U videu govori kako je trikonasana izgledala do Krišnamačarje, kako je Krišnamačarja promenio, i kako je, dalje, sam Ajengar menjao.

 

 

Ovo je odlična ilustracija kako "ispravna" poravnanja nisu zapisana u kamenu, niti data od bogova, nego su ljudi, joga učitelji, poze menjali, prilagođavali i razvijali. Ispravna ovde stavljam pod navodnike da bih napravila razliku između ispravnih, anatomski opravdanih poravnanja (o kojima smo pričali) i "ispravnih" poravnanja jer je neki učitelj (bilo koji) rekao da se u tom sistemu tako vežba i da je to tako ispravno.

 

Da zaključimo - možda i najbitnija stvar je da se poze prilagođavaju ljudima, pa tek onda ljudi pozama. Kad smo kod instrukcija i poravnanja mnogo je bitnije kakav je osećaj vežbaču u telu za vreme i posle vežbanja, nego kako ta poza izgleda spolja gledano i da li se ispoštovala neka forma.

 

Na našem KURSU ZA INSTRUKTORE JOGE se mnogo pažnje posvećuje i poravnanjima i anatomiji. Objašnjavamo opravdanost poravnanja sa anatomske strane, kao i koje anatomske zakonitosti se koriste na koji način u pozama. Ali posvećujemo dosta pažnje i onim poravnanjima koja imaju funkciju proširivanja pažnje na celo telo, jer je i to vrlo važno.